Korišćenje lekovitog i aromatičnog bilja ne smatra se više znakom primitivizma. Sve je veće zanimanje tkzv razvijenog sveta za ovu oblast. Raste svest u svim narodima o važnosti, vrednosti i značaju lekovitog biljnog blaga i prirode uopšte, za čoveka i čovečanstvo.
Upotreba lekovitog bilja terapijski i preventivno, ima u našem narodu neobično bogatu, dugu i neprekidnu tradiciju. Prvi pisani izvori su Hodološki kodeks (XIV vek) i Hilandarski medicinski kodeks broj 517 (XV i XVI vek).
Najezda Turaka je izazivala zastoj i pometnju, ali ne i prekid naše srednjovekovne medicinske kulture. Travari i medicinski radnici se povlače u planine i okupljaju uglavnm oko manastira. Dolazi do procvata narodne medicine, zasnovane na prirodnim sredstvima, pre svega lekovitom bilju.
Tokom stalne borbe za opstanak, hvatajući se u koštac sa nemilosrdnim čudima prirode, a bez školovanih lekaga i lekova, našem narodu je lekovito bilje bilo najvažniji i najpristupačniji lek. Koliko se verovalo u njegovu isceliteljsku moć, najlepše se vidi iz naših narodnih pesama:
Pusti vilu u planinu živu;
Bilje bere ro Miroču vila,
Bilje bere često se odziva.
Nabra vila ro Miroču bilja,
I zagasi rane na junaku…
(Kgaljević Marko i vila)
Prvi srpski farmakognozijski pisac Zaharija Stefanović Orfelin (1726-1785) u svom delu „Veliki srpski travnik‟ prikazuje dragocene podatke o oko 500 biljaka, na tada savremen način. Preko dr Save Petrovića, dr Riste Pešića – Gostuškog, pa sve do dr Jovana Tucakova i njegovog važnog dela „Lečenje biljem‟, ova bitna tradicija pisanog prenošenja znanja o lekovitom bilju se nastavlja do danas.
Pored obilja pisanih tragova o lekovitom bilju, danas smo, na žalost, pred iskušenjem da izgubimo znanja naših predaka o ovim nebeskim darovima.
Podsetimo se zapisanog u našim genima i podsvesti. Proširimo znanja i ne zaboravljajmo ovu divnu vezu sa prirodom koja je na korist nama i našem okruženju.
Vratimo ljubav prema lekovitom bilju kao sledbenici naroda koji je ove biljke nazvao: majkina dušica, nana, matičnjak, ljubičica, krasuljak, miomir, milogled, miloduh, stidak, dobgičica, smilje, kovilje, đurđevak, spomenak… Ono će nam to vratiti.
